Običaj, moral i pravo
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: FEPPS

Sadržaj:
1.Uvod.....................................................................................2
2.Običaj...................................................................................3
2.1.Običajno pravo..................................................................5
3.Moral....................................................................................6
3.1Moral i pravo......................................................................7
4.Pravo.....................................................................................8
5.Zaključak..............................................................................9
1.Uvod
Potreba za regulisanjem društvenih odnosa i ponašanja putem državne sile proizilaze iz želje i potrebe za harmoničnim i skladnim suživotom pojedinaca i društva.
Društveni odnosi definisani su društvenim poretkom.
Društveni poredak, kao skup svih društvenih odnosa, obuhvata i društvene norme i ponašanje ljudi na osnovu njih i u vezi sa njima.
Društvenu normu mogli bismo definisati kao pravilo za ponašanje i delovanje ljidi u društvu i društvenoj zajednici i zajednicama izmedju sebe.
Društvene norme delimo na običajne moralne i pravne.
Pod pojmom običaj podrazumevamo stihijski nastale, neprecizno formulisane društvene norme, bez unapred utvrdjenih sankcija, koje su proizvod neorganizovanog društva.
Moral je, slično običaju, priozvod neorganizovanog društva, ali se od od ostalih društvenih normi razlikuje po njenoj osnovnoj unutrašnjoj sankciji – grižoj savesti. Njena razlika je još u tome što naredjuje da se čini ono što društvo smatra dobrim, dok zabranjuje ono što se smatra zlim.
Pojam prava je i dalje sporan, iako se većina pisaca slaže da je pravna norma vrsta društvene norme, ali i dalje ostaje problem utvrdjivanja suštine prava. Ali bi sigurno moglo de se kaže da je pravo proizvod organizovanog društva, sistem društvenih normi koje sankcioniše država.
2.Običaj
Običaj je društvena norma koja nastaje dugim i stihijskim izgradjivanjem od strane društvene mase. Ova masa dejstvuje difuzno, bez posebnog organiyovanja u tu svrhu. Izvesni načini postupanja ljudi u odredjenim situacijama ponavljaju se više puta, tako da to dugim ponavljanjem predje u naviku, pa se počne smatrati obaveznim da se tako postupa i u buduće u datim prilikama.
Običaj je norma koja se stvara dugim ponavljanjem i koja svoju obaveznu snagu vuče baš iz dugog ponavljanja. Prema tome, običaj se stvara na osnovu postojanja izvesnih trajnih društvenih elemenata, odnosno elemenata koji se cesto ponavljaju. Bitan je uslov za nastanak i održavanje odnosno stabilnost datih društvenih odnosa. Onde gde se ti odnosi brzo menjaju nema vremena da se običaj stvori.
Na osnovu ranije navedenog mogli bismo doći do zakljucka da običaj ima i svoju negativnu stranu, konzervativnost. Naime održavajem datih društvenih odnosa produžava njihovo trajanje. Kao takav običaj je istovremeno i prepreka za nastajanje novih društvenih normi, čak i onda kada to postane apsolutno potrbno, jer novi društveni odnosi traže nove norme. Običaj stoga često postaje neadekvatan novim društvenim odnosima. Na takve običaje se često oslanjaju konzervativne društvene snage da bi sprečile napredak društva.
Običaji se mogu stvarati u svim oblastima društvenog života. Tu nije bitna vrsta odnosa nego samo njegova trajnost kako bi imao vremena da se stvori. Zbog toga u svim oblastima društvenog života ima običaja, i oni su veoma raznovrsni. Oni se stvaraju u svim društveni zajednicama, i imaju najraznovrsnije sankcije, od običnog podsmeha, preko bojkota od strane drustva, pa sve do novčanih ili drugih težih sankcija primenjenih fizičkom prinudom. Sankcije mogu ići i do oduzimanja života, kao što je slučaj sa običajem krvne osvete.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com